Vakcinacija predstavlja oblik aktivne imunizacije organizma. Unošenjem vakcine u organizam, koja u sebi sadrži inaktivisane ili umrtvljene mikroorganizme, organizam se podstiče na stvaranje antitela, odnosno razvija otpornost prema određenim bolestima. Ne vakcinišući Vašeg kućnog ljubimca, dolazite u situaciju da se Vaš kućni ljubimac razboli od nekih veoma opasnih bolesti, od kojih neke imaju i zoonotski potencijal, a to znači da mogu da se prenesu i na čoveka.

Prva vakcinacija pasa i mačaka vrši se u uzrastu od 6 nedelja starosti. Nakon prve vakcinacije, neophodno je izvršiti još i dve revakcinacije i to u 8-oj i 12-oj nedelji starosti. Ovim programom vakcinacije, Vaš kućni ljubimac je zaštićen od pojave najčešćih zaraznih bolesti* u periodu od godinu dana. Zapamtite da od momenta vakcinacije pa do stvaranja aktivnog imuniteta kod Vašeg kućnog ljubimca treba da prođe period od minimum 14 dana. To znači da u tom periodu, Vaš kućni ljubimac može da bude inficiran i da se razboli od istih bolesti protiv kojih je vakcinisan. Sigurni smo da teško možete da odolite želji da psa izvedete u šetnju. Ali budite strpljivi jer za socijalizaciju psa ima još dosta vremena, pa tako izbegavajte kontakt sa drugim životinjama. Ponašajte se kao da imate bebu u kući.
*(parvoviroza, štenećak, hepatitis, parainfuluenca, leptospiroza, kaliciviroza mačaka, rinotraheitis, panleukopenija mačaka)

Vakcina protiv BESNILA, je zakonska obaveza. Iako Vašeg psa verovatno nećete voditi u lov na lisice, ova vakcina je neophodna kako bi ste bili mirni i spokojni. Ukoliko Vas paš slučajno povredi nekog čoveka, situacija će biti mnogo komplikovanija po Vas ukoliko inspektor utvrdi da pas nije vakcinisan. Moguće da će i biti odvojen i poslat na promatranje i karantin u trajanju od nekoliko nedelja. Pas se vakciniše JEDNOM GODIŠNJE, počevši od 3. meseca starosti. Tada se obično obavi i čipovanje tj. bezbolno obeležavanje vašeg ljubimca mikročipom i unošenje podataka u bazu resornog Ministartva. Ukoliko želite da putujete sa Vašim kućnim ljubimcem u inostranstvo, neophodno je da se izvrši analiza titra antitela protiv besnila iz krvi Vašeg kućnog ljubimca. Da biste izvršili ovu analizu, od prve vakcinacije Vašeg kućnog ljubimca protiv besnila mora da prođe minimum tri meseca (ZAKON R. SRBIJE). Celokupna procedura, od momenta vađenja krvi do momenta dobijanja rezultata i validne dozvole od strane veterinarske inspekcije, može da traje i do nekoliko meseci dana, pa biste ovaj postupak trebali planirati dosta vremena unapred.

Kalendar vakcinacije i antiparazitskih tretmana
2 nedelja – tretman protiv parazita (sirup ili pasta)
6 nedelja – vakcina protiv zaraznih bolesti i drugi antiparazitski tretman
8 nedelja – revakcinacija protiv zaraznih bolesti
9-10 nedelja – ponavljanje tretmana protiv parazita
12 nedelja – revakcinacija protiv zaraznih bolesti
Od 13 nedelje (3 meseca) – vakcina protiv besnila, mikročipovanje i izdavanje „pasoša“
Dolaskom na našu kliniku, Vašem ljubimcu če biti otvoren medicinski karton i karton vakcinacije koji će Vam pomoći da vodire evidenciju redovno obavljate vakcinacije i antiparazitske tretmane.

Odrasli pas
Odraslog psa takođe treba redovno teretirati protiv parazita, a nakon 21 dan ponoviti tretman. Nedelju dana nakon čišćenja od parazita, psa treba vakcinisati protiv zaraznih bolesti, pa nakon mesec dana vakcinisati protiv besnila i mikročipovati. Ukoliko je pas vakcinisan i mikročipovan kod prethodnog vlasnika veterinar će Vam pomoći i da prenesete vlasništvo na svoje ime. Ukoliko ste našli psa na ulici, morate ga odvesti kod najbližeg veterinara na proveru broja mikročipa. Često se zna dogoditi da ljudi zadrže psa sa ulice kod sebe godinu i više i emotivno se vežu za psa, ali se kasnije ustanovi da taj pas ima vlasnika, pa ga moraju vratiti. 

Mačke
Mačke se takođe moraju očistiti od parazita, vakcinisati protiv zaraznih mačjih bolesti, i detaljno pregledati. Većina mačaka nađenih na ulici ima unutrasnje parazite i buve, pa ukoliko odlučite da udomite takvu mačku, poželjno je takvu mačku pre donošenja u dom odvesti kod veterinara koji će joj aplikovati preparat protiv parazita, da se očisti od buva i pregleda na mikrosporidiozu, koja je prenosiva na ljude. Ukoliko je mačka zdrava, možete je uvesti u dom, a nakon nekoliko dana može se vakcinisati protivmačjih zaraznih bolesti. Takođe po našem zakonu ste dužni da vakcinišete mačku protiv besnila i da je mikročipujete (obeležite).

Mačići
6-7 nedelja – čišćenje od parazita
8 nedelja -vakcinacija protiv zaraznih bolesti
9 nedelja -čiscenje od parazita
12 nedelja -revakcina protiv zar. bolesti
Od trećeg meseca Vakcina protiv besnila i mikročipovanje

Nakon što se obavi celi početni postupak (čišćenje od parazita, vakcinacija, revakcinacija), vakcinaciju treba nastaviti svake godine, jednom godišnje. Takođe i vakcinacija protiv besnila se vrši svake godine.

Istine i Zablude

Od štenećaka oboleva samo štenad, ne i odrasli psi.
Iako naziv ovog oboljenja može da nas odvede do krivog zaključka. Velika je zabluda da od štenečaka, parvoviroze i ostalih zaraznih bolesti oboljevaju samo štenci. Štenećak može veoma lako da oboli i odrastao pas, pa čak i pas koji je svake godine uredno primao vakcinu, a eto desilo se da baš propustute da ga vakcinišete ove godine. Imunitet koji stvori vakcina traje samo 1 godinu, i mada nije zakonski obavezno, psa bi trebalo vakcinisati svake godine. Redovna vakcinacija je neophodna za sve one pse koji se smeštaju u pansione, učestuju na izložbama i sportskim manifestacijama.

Zašto da vakcinišem životinju protiv besnila?
„Pasoš“ za pse treba da prati svako kretanje životinje. To po slovu zakona, znači da ako izađete u šetnju u park, morate da ponesete i pasoš od životinje, isto kao što morate da ponesete i svoju lilčnu kartu. Komunalna policija u okviru svojih nadležnosti ima pravo da Vam zatraži na uvid pasoš od životinje. Ukoliko je od datuma zadnje vakcinacije prošlo više od godinu dana, Vi ste u prekršaju i komunalni policajci Vam mogu „napisati prijavu“ na osnovu koje ćete završiti kod prekršajnog sudije. Ali tek ćete da se nađete u „neobranom grožđu“ ako Vaš nevakcinisan pas povredi nekoga. Osim što ćete biti odgovorni kao vlasnik (po zakonu o obligacionim odnosima pas se tretira kao opasna stvar, slično kao npr. pištolj), može Vam se dogoditi da vam pas bude privremeno oduzet i upućen na posmatranje u trajanju od 10 dana. „Upetljaće“ se tu i veterinarska inspekcija, komunalna policija, pa i ona prava policija…zaboleće Vas glava to je sigurno, To će Vas sve jako mnogo koštati, a u slučaju ispoljavanja bilo kakvih simptoma koji mogu ukazati na besnilo, pas može i da bude uspavan. Život čoveka nam je naravno, važniji od života psa. Tačka! U Republici Srbiji se besnilo i dalje sporadično registruje. Naročito su ugroženi psi koji se vode u lov. Vakcinišite vašeg ljubimca na vreme i budite spokojni.

Vakcine u ranom dobu umanjuju intezitet rasta.
Još jedna u nizu od zabluda sa kojima se veterinari svakodnevno suočavaju. Ovo se naročito odnosi na vakcinu protiv besnila. Treba da napomenemo da su današnje vakcine koje se koriste za imunizaciju protiv besnila tzv „mrtve vakcine“ i da mogu da dovedu do usporenja rasta štenca otprilike isto kao što može mleko ili jogurt:) Jedinini nedostatak rane vakcinacije je slabiji imuni odgovor štenadi na vakcinu. Međutim, zakon je tu neumoljiv, trećeg meseca života potrebno je da se psi vakcinišu i trajno obeleže mikročipom. Možda ćete i uspeti da komunalnog policajca prevarite za mesec-dva u pogledu uzrasta štenca, jer on sigurno neće gledati štencu u zube.

Postoje određeni paraziti koji mogu da u velikoj meri ugroze zdravlje Vašeg kućnog ljubimca. Ektoparaziti (žive u spoljašnjoj sredini i na koži životinje) i endoparaziti (žive u nekom od organskih sistema životinje). Neki paraziti su naročito opasni, i a oboljenja mogu da budu neizlečiva ili je proces lečenja jako dug i neizvestan. Pored navedenog, određeni paraziti mogu biti i prenosioci uzročnika nekih drugih oboljenja (bakterijska i/ili virusna oboljenja). Takođe, postoje i mnogobrojni paraziti, koje Vaš kućni ljubimac može da prenese na Vas, pa da i Vi postanete ozbiljno bolesni (ehinokokoza). Imajući u vidu prethodno navedeno, jasno je da je parazitska oboljenja bolje sprečiti nego lečiti. Zato, redovno štitite i tretirajte Vaše kućne ljubimce protiv spoljašnjih i unutrašnjih parazita.

Tretman protiv nekih spoljašnjih parazita (zaštita od buva, krpelja, vaši itd.) trebali biste da vršite jednom mesečno. Takodje, imajte na umu da tokom toplijeg perioda godine tj. u periodu aktivnosti komaraca, vašeg ljubimca zaštitite i od moguće infekcije srčanim crvom, koristeći preporučene tretmane za prevenciju istog.

Tretmane protiv unutrašnjih parazita (pljosnati i valjkasti crvi, pantljičare itd.) bi trebalo do 6-og meseca starosti sprovoditi na svakih 21 dan, a nakon 6-og meseca starosti na svaka 3 meseca. Prvi tretman protiv unutrašnjih parazita kod Vašeg kućnog ljubimca trebalo bi da bude u uzrastu od 14 dana starosti. Preporučuje se da se posle prvog tretmana protiv unutrašnjih parazita, tretman ponovi nakon 21 dan. Kako bi borba protiv parazitskih bolesti bila što uspešnija, antiparazitske tretmane bi bilo poželjno povremeno dopuniti i parazitološkim pregledima. u našem pet šopu i apoteci možete kupiti sve vrste tableta, sirupa, ampula i ogrlica za zaštitu od parazita

Priroda nam je podarila savršenu hranu, majčino mleko. Veoma je važno da štene nakon rođenja, što pre posisa prvo mleko – kolostrum. Svakim satom, mogućnost za apsorpciju antitela, kojima obiluje kolostrum je sve manja i manja. Priroda (majčin instikt) će se uglavnom pobrinuti da štenci dobiju dovoljno svega kroz mleko. Nežna keruša će brinuti i o broju podoja, higijeni i bezbednosti štenaca. Međutim, vodite računa, štenad koja ne prestaju da cvile možda nemaju dovoljno mleka, pa je potrebno uvesti mlečnu zamenu. Sa prihranjivanjem štenadi se obično počinje oko treće nedelje, a naročitu pažnju u tom periodu treba obratiti na brzorastuće velike rase. Hrana u ovom periodu treba da što više liči na majčino mleko. Postoje recepture koje podrazumevaju modifikaciju kravljeg mleka dodavanem dodatne masnoće u vidu maslaca i sl., međutim najlakše je a i najbezbednije nabaviti gotove proizvode, zamene za mleko, od renomiranih proizvođača. Odbijanje od sisanja se vrši postepeno kako ne bi došlo do preteranog nakupljanja mleka u mlečnim žlezdama i mastitisa. Štenad se prihranjuju obično 5 puta dnevno. Oko 50, tog dana štenci se odbijaju i tada se prelazi na potpuni ishranu čvrstom hranom. Naravno, ukoliko volite kuhinju, možete pripremati i ukusne obroke za pse. Međutim, zaboravite na začine i sve ono što Vama predstavlja zadovoljstvo. Kombinacija kvalitetnog mesa, pirinča, šargarepe sl. će biti osnova. Hrana za pse se priprema isključivo kuvanjem, a nipošto pečenjem ili prženjem. Međutim, u današnje ubrzano vreme, često ne stignemo ni da spremimo hranu sebi, a ni psima. Svi tragamo za instant rešenjima. Osluškujući potrebe, proizvođači hrana za životinje su napravili iskorak i danas na tržištu imamo nmnogobrojne proizvode, ali i problem, kako odabrati pravu hranu. Mi Vam uvek savetujemo da nabavljate hranu super premium kvaliteta od renomiranih proizvođača. Superpremium kvalitet nam govori da je poreklo proteina u hrani iz kvalitetnog mesa, a ne iz hrskavice, iznutrica i sl. Ukoliko ste nabavili štene/mače sa napunjena minimum 2 meseca starosti, stvari se dosta pojednostavljuju. Ishranu možete započeti, što bi bilo i najjednostavnije, sa gotovim smešama za pse/mačke, naravno, primerenim za trenutni uzrast Vašeg kućnog ljubimca. Količina hrane koju bi Vaš kućni ljubimac trebalo da konzumira u toku dana zavisi od niza faktora (uzrast, kondicija, zdravstveno stanje itd.). Vaš kućni ljubimac bi trebalo da na dnevnom nivou unese količinu hrane u iznosu od 1,5 do 2% njegove telesne težine. Ovog pravila bi trebalo da se držite bez obzira na uzrast Vašeg kućnog ljubimca, ali pod uslovom da ga hranite PREMIUM ili SUPERPREMIUM granulama. Ukoliko bi Vas silno preračunavanje zamaralo, svaki proizvodjač komercijalne hrane na poleđini originalnog pakovanja prilaže i uputstvo o količini hrane koju bi Vaš kućni ljubimac trebalo da konzumira u toku dana. Naravno, kako Vaš kućni ljubimac raste, tako mu se povećavaju i potrebe za hranom.

Primer: Ukoliko je Vaš kućni ljubimac težak 3kg u toku dana bi trebalo da pojede najviše 60g granula PREMIUM ili SUPERPREMIUM kvaliteta.

Ishranu bi, pogotovo dok je Vaš kućni ljubimac štene/mače, trebalo podeliti u obroke.

To bi najbolje bilo uraditi na sledeći način:

• Uzrast do 2 meseca starosti – 6 puta na dan
• Uzrast od 2 do 4 meseca starosti – 5 puta na dan
• Uzrast od 4 do 6 meseci starosti – 4 puta na dan
• Uzrast od 6 do 8 meseci starosti – 3 puta na dan
• Uzrast od 8 do 10 meseca starosti – 2 puta na dan
• Od 10 meseci starosti pa na dalje – 2 ili 1 put na dan

Navedena šema ishrane podrazumeva da dnevnu količinu hrane podelite u navedeni broj obroka, ne da po svakom obroku dajete dnevnu količinu hrane.

Ukoliko želite da Vašeg kućnog ljubimca hranite domaćom kuhinjom, obratite se za savet Vašem veterinaru.
Ukoliko mislite da Vaš kućni ljubimac ima bilo kakvih problema sa ishranom i digestivnim sistemom (mršavi, deblja se, ima proliv, povraća itd.), obratite se Vašem veterinaru.
Pored hrane, Vašem kućnom ljubimcu bi na raspolaganju uvek trebala da bude i sveža voda.

Kupanje i nega

Često kupanje Vašeg kućnog ljubimca, pogotovo preparatima koji su namenjeni za negu kod ljudi, može da ugrozi njegovo zdravlje. Koristite isključivo formulacije za pse odnosno mačke. Ne preterujte sa čestim kupanjima (jednom u mesec je sasvim dovoljno). Ukoliko se vaš kućni ljubimac svakodnevno prlja, možete ga oprati običnom vodom ali potom dobro osušiti. Higijenu je poželjno održavati i redovnim (svakodnevnim) češljanjem. Zbog ubrzanog načina života većina vlasnika se ipak odlučuje da brigu o krznu, noktima i ušima svojih ljubimaca prepustu stručnjacima za tzv. groom-ing. U okviru naše ustanove nalazi se i salon za ulepšavanje ljubimaca. Više pročitajte u odeljku usluge 

Šta je kastracija?
Kastracija predstavlja hirurško uklanjanje muških polnih žlezda, testisa kod mužjaka.

Zbog čega se vrši kastracija pasa i mačora?
Razlozi za izvođenje kastracije su mnogobrojni a najvažniji su:

• Sprečavanje agresivnog ponašanja
• Sprečavanje obeležavanja teritorije
• Sprečavanje lutanja
• Sprečavanje međusobnih borbi
• Kontrola populacije pasa
• Zdravstveni benefiti

Na ispoljavanje agresivnosti kod pasa utiču mnogobrojni faktori. Neki od njih su gentske prirode dok se drugi odnose na nedostatak socijalizacije, kažnjavanje, anksioznost, izolovanost od ljudi i dr. Na agresivno ponašanje pasa i mačora utiču i hormoni naročito u slučaju prisustva ženke u estrusu. Zbog toga kastracija može biti značajno korisna za prevenciju agresivnog ponašanja koje je u vezi sa polnim nagonom.

Kastracija je važan faktor i u sprečavanju lutanja, teritorijalnih borbi i teritorijalnog obeležavanja. Mužijaci skloni ovakvom ponašanju nekontrolisano se pare i često prenose polne zaraze. Kod pasa je to najčešće tzv. venerični sarkom. Kod mačaka velika opasnost je od širenja virusa imunodeficijencije (FIV-a) putem ugriznih rana. FIV kod mačaka je veoma sličan virusu HIV-a kod ljudi odnosno sidi, pa se odomaćio i naziv mačija sida. Obeležavanje teritorije unutar kuće je čest obrazac ponašanja nekastriranih mačora. Oni će iskoristiti svaku priliku da na nove mirise koje ste uneli u kuću (npr. na cipelama) ostave trag svog urina.

Mnoge muške životinje beže od kuće zbog nagona za parenjem i vraćaju se sa teškim telesnim povredama što od drugih životinja, što od autombila, a što i od ljudi. Nažalost neki mužjaci se nikada i ne vrate sa svojih lutanja. Kastracijom se svi ovi problemi preveniraju ili rešavaju. Mačore koji su FIV pozitivni treba kastrirati bez ikakvog odlaganja jer su velika opasnost za mačiju populaciju. Kastraciju je uvek potrebno izvršiti i kod životinja kod kojih ne dođe do normalnog spuštanja testisa u skrotum odnosno kesicu. Testis koji zaostane u trbušnoj duplji ili ingvinalnom kanalu je sklon promenama i inicira nastanak malignog ili benignog tumora. Kastracija se često vrši i kod oboljenja prostate a naročito kod tzv. benignog uvećanja prostate kao posledice hroničnog zapaljenja. Tumori na testisima su svakako još jedna indikacija za kastraciju. Kastracija se uvek vrši i kod tumora u predelu anusa, ponekad i kod različitih dermatoza, perianalne kile i dr.

Kastracija se vrši i u cilju kontrole populacije pasa i mačaka, naročito je to bitno kod vlasnika koji imaju psa i kuju ili mačora i mačku. Pse i mačore lutalice je daleko humanije kastrirati nego dozvoliti da stvaraju novu generaciju nezbrinutih životinja.

Kako kastracija utiče na ponašanje pasa i mačora?
Kastracija ne menja osobine životinje i njen karakter kao ni do tada uspostavljenje dobre navike. Ukoliko se izvede u ranijoj dobi onda će izostati neke sekundarne polne karakteristike, npr. mačori će imati nešto manju glavu i obim vrata, ali vlasnici to smatraju pozitivnim estetskim efektom. Međutim, važno je napomenuti da su kastrirani mužjaci skloniji gojenju pa tako vlasnik treba da povede računa i o vrsti, ali i količini hrane koju konzumira njegov ljubimac kako bi se izbegla prekomerna telesna težina. Međutim, ako vlasnik kontrolisano hrani svoga ljubimca prema savetima koje je dobio od veterinara, mužjak se neće ni malo ugojiti. S toga preoručujemo hranu adekvatnu stanju ovih (kastriranih) životinja.

Kastirani psi lutalice nisu učesnici takozvanih „psećih svadbi“ koje jako plaše i iritiraju građane, a često su i direktno vezane za napade o kojima se informišemo u medijima. Kastrirani mužjaci su više vezani za svoju teritoriju i ne „upadaju“ u tuđe posede i vrlo retko dolaze u sukob sa drugim pripadnicima svoje vrste. Mačori prestaju sa markiranjem teritorije urinom za nekoliko nedelja od kastracije. Međutim oko 15% mačora i dalje nastavi sa obeležavanem teritorije. Zbog toga bi kastraciju mačora trebalo izvesti pre pojave prvih znakova seksualnog ponašanja (naskakivanje na igračke i sl.). Kastraciju nikako ne treba odlagati niti dugo na nju čekati kod mačora koji ispoljavaju agresivno ponašanje prema vlasnicima. U početku, agresivno ponašanje je u najvećem broju slučajeva izazvano potrebom mačora za parenjem i teritorijalnom dominacijom. Međutim, ako se kastracija predugo odlaže, može da se stvori promenjen modul ponašanja i loša navika koju onda ni kastracija ne može rešiti.

Kako se vrši kastracija?
Kastracija je hirurški zahvat koji se vrši u opštoj anesteziji. Na našoj Klinici životinja se uvodi u opštu anesteziju korišćenjem savremenih anestetičkih protokola, uz endotrahealnu intubaciju i korišćenje inhalacione anestezije uz konstantni kompjutrski monitoring svih vitalnih funkcija i nadzor anesteziologa, koji brine o svim vitalnim parametrima (puls, disanje, pritisak, saturacija O2 CO2. EKG…). Testisi se uklanjaju u toku hirurške intervencije. Uz korišćenje analgetika zahvat je praktično bezbolan. Nakon završetka operacije životinja se smešta u stacionar, gde je pod konstantnim nadzorom tokom buđenja i oporavka.

Šta ja traba da uradim?
Vi treba da nas posetite ili pozovete i dovedete vašu životinju radi neophodnog preoperativnog pregleda. Veterinar će vam tada postaviti mnoga pitanja kako bi se uputio u istoriju bolesti i procenio eventualni rizik. Nakon detaljnog kliničkog pregleda, preporučiće vam po potrebi i izvođenje dodatnih pregleda (RTG, ultrazvuk, laboratorijski nalazi i sl.) kako bi bili sigurniji da će sve proteći u najboljem redu. U razgovoru sa veterinarom u toku planiranja kastracije potrebno je da saopštite sve činjenice o zdravstvenom stanju životinje pa i one koje vam se možda ne čine bitne. Naročito su nam važni podaci o lečenim oboljenjima, alergijama, trenutnim terapijama i sl.
Zatim dolazite u zakazani dan i vreme operacije (obično pre podne). Potrebno je da pre toga životinju, držite u režimu ishrane koji vam je preporučio veterinar. To obično podrazumeva restrikciju hrane u trajanju od 8-12 časova, i nešto kraću restrikciju konzumaciju vode.

Koja je optimalna starost za izvođenje kastracije?
U programima kontrole pasa i mačaka lutalica kastracija se najčešće izvodi kod sasvim mladih životinja. Međutim kada je reč o kućnim ljubimcima psima i mačorima, preporučujemo da se kastracija obavi oko 1 -1,5 godine starosti kad govorimo o psima, a kod mačora je poželjno da se to uradi pre ispoljavanja obrasca polnog ponašanja tj. u periodu navršavanja prve godine.

Šta je sterilizacija?
Sterilizacija podrazumeva hirurško uklanjanje jajnika i materice. Ovaj zahvat se najčešće radi zbog sprečavanja nastanka neželjenog potomstva, ali i zbog prevencije nastanka oboljenja (pre svega tumora) koji su u poslednje vreme u porastu u populaciji kućnih ljubimaca. Sterilizacija je često jedini vid terapije već nastalih oboljenja koje ne moraju biti primarno vezane za reproduktivni trakt. Kod nas se „odomaćio“ savet da kuju ili mačku treba bar jednom pariti kako bi bila zdravija. Ovaj „savet“ nema nikakvo naučno uporište. Današnja struka i nauka su jedinstveni po pitanju benefita sterilizacije. Sa finansijskog aspekta, budite sigurni da ćete potrošiti mnogo više novca lečeći i negujući nesterilisanu kuju i mačku nego sterilisanu, naravno ako spadate u kategoriju odgovornog, i vlasnika koji neće napustiti svog ljubimca kada „zagusti“.

Zdravstveni aspekti sterilizacije?
Ako se kuje i mačke sterilišu pre prvog estrusa, mogućnost nastanka tumora mlečne žlezde je praktično ravna nuli. Ukoliko se sterilizacija odlaže onda se i taj efekat umanjuje. Tumori mlečne žlezde su najčešće maligni, i brzo daju metastaze, tako da je lečenje komplikovano, neizvesno i skupo. Kod nesterilisanih ženki često se javlja i gnojna upala materice tzv. pyometra. Ovo oboljenje nastaje zbog disbalansa hormona i slabljenja lokalne otpornosti sluzokože materice.

Sterilzacijom se preveniraju i neka ređa oboljenja reproduktivnih organa kao što su tumori materice i jajnika. Sterilizacijom se sprečava i nastanak lažne trudnoće kao poremećaja koje je praćeno stvaranjem mleka i promenjenim psihološkim ponašanjem kuje. Nakupljeno mleko u vimenu kuje može da dovede i do mastitsa (upale mlečne žlezde). Najčešći i ponekad jedini tretman pyometre, tumora reproduktivnih organa pa i lažnih trudnoća jeste sterilizacija, ali je tada rizik ove operacije daleko veći nego kada se sterilizacija radi preventivno. Kada se sterilizacija vrši preventivno, operiše se sasvim zdrava životinja, u dobroj telesnoj kondiciji. međutim čak ni tada ne možemo smatrati da je hirurška intervencija sterilizacije , kao i svaka druga hirurška intervencija apsolutno bezopasna i bez mogućih eventualnih komplikacija.

Da li sterilizacija utiče na ponašanje ženke?
Neki vlasnici životinja svoju odluku da ne sterilišu kuju ili mačku pravdaju time što ne žele da „idu protiv prirode“ i sl. Život svih domestikovanih životinja nije sigurno onakav kakav bi im bio u prirodi ni u pogledu načina života, ni u pogledu ishrane, niti njihovih međusobnih odnosa. Od onoga trenutka kada su životinje pripitomljene, počele su da žive pod uticajem čoveka i ne u potpunom skladu sa svojom prirodom. Sterilizacija je samo jedan mali aspekt čovekovog uticaja na život životinje, a koja za cilj na prvom mestu ima preventivu bolesti.Pse smo odavno pripitomili, promenili njihove navike. Većina vlasnika neće dozvoliti kuji paranje ili će to uraditi samo jednom, pa sepostavljada li je to u skladnu sa prirodom? Naravno da nije !!!

Istraživanja pokazuju da sterilizacija ne dovodi do promena u ponašanju. Kuje i mačke koje su dobri lovci, čuvari, koje su umiljate i mazne to će i dalje biti i nakon sterilizacije. Kod pasa i mačaka lutalica sterilizacija je bitan metod kontrole stvaranja potomstva. Sasvim smo sigurni da nemate toliko prijatelja i rodbine kojima biste poklonili kučiće ili mačiće, a da ste sigurni da će se o njima lepo i brinuti. Znamo da postoje i vlasnici koje će potomstvo od svojih ljubimaca jednostavno ukloniti, što je za svaku osudu a i zakonski je kažnjivoi, ali i katastrofalno po zdravlje same ženke. Pročitajte više o odgovornom vlasništvu ovde.

Kako se vrši sterilizacija?
Životinja se uvodi u opštu anesteziju korišćenjem savremenih anestetičkih protokola, uz endotrahealnu intubaciju i korišćenje inhalacione anestezije uz konstantni kompjuterski monitoring svih vitalnih parametara i nadzor anesteziologa, koji brine o svim vitalnim parametrima (puls, disanje, pritisak, saturacija O2, CO2, EKG…). Materica i jajnici se uklanjaju u toku hirurške intervencije. Uz korišćenje analgetika zahvat je praktično bezbolan. Nakon završetka operacije živtinja se smešta u stacionar, gde je pod konstantnim nadzorom tokom buđenja i oporavka.

Šta ja traba da uradim?
Vi treba da nas posetite ili pozovete i dovedete vašu životinju radi neophodnog preoperativnog pregleda. Veterinar će vam tada postaviti mnoga pitanja kako bi se uputio u istoriju bolesti i procenio eventualni rizik. Nakon detaljnog kliničkog pregleda, preporučiće Vam po potrebi i izvođenje dodatnih pregleda (rentgen, ultrazvuk, laboratorijski nalazi i sl.) kako bi što više bili sigurni da će sve proteći u najboljem redu. U razgovoru sa veterinarom u toku planiranja sterilizacije potrebno je da saopštite sve činjenice o zdravstvenom stanju životinje pa i one koje vam se možda ne čine bitne. Naročito su nam važni podaci o lečenim oboljenjima, alergijama, trenutnoj terapiji.
Na kliniku dolazite u zakazani dan i vreme operacije (obično pre podne). Potrebno je da pre toga životinju, držite u režimu ishrane koji vam je preporučio veterinar. To obično podrazumeva uskraćivanje hrane u trajanju 8-12 časova i nešto kraće uskraćivanje vode.

Koja je optimalna starost za izvođenje sterilizacije?
U programima kontrole pasa i mačaka lutalica sterilizacija se najčešće izvodi kod sasvim mladih životinja. Međutim kada je reč o kućnim ljubimcima kujama i mačkama preporučujemo da se sterilizacija obavi nakon završenog rasta.

Kako da negujem sterilisanu životinju?
Nakon operacije i otpusta sa klinike životinju što pre transportujte do njenog doma i smestite je na udobno i toplo mesto zaštićeno od buke i svetlosti, ali ne ostavljajte životinju bez nadzora. Ne brinite zbog toga što vam je veterinar rekao da još neko veme u toku toku dana uskratite hranu i vodu, životinja je dobila dovoljno infuzije. Iako je u toku i nakon operacije životinja dobila adekvatnu analgetičku zaštitu, ona će se oprezno odnositi prema rezu i šavovima. Neka količina bola ipak ostaje i tu je da bi „opomenula“ životinju da smanji svoje fizičke aktivnosti.

Neke životinje su i pored toga tolerantnije na bol i već za dan dva uspostavljaju normalni obrazac ponašanja koji podrazumeva i skakanje, valjanje i sl. Iako nam je ovo odličan znak da je sa životinjom sve uredu, nastojte ipak da nađete način da suzbijete ovo ponašanje.

Prva kontrola, obično usledi dan nakon operacije, kada veterinar proverava svog pacijenta i ukoliko je sve uredu sledeća kontrola se zakazuje obično u vremenu potrebnom za skidanje šavova, dakle nakon 15 dana. Međutim, potrebno je da u tom periodu i dalje nadgledate vašeg ljubimca i da veterinaru prijavite sve ono što smatrate da nije uobičajeno. Neke životinje mogu da reaguju i lizanjem rane postoperativno, kao što bi reagovale i na svaku drugu promenu koju uoče na svojoj koži. Ovakvim ponašanjem mogu da ugroze proces zarastanja. Zbog toga je u sasvim retkim slučajevima potrebno životinji postaviti okovratnik.

Zaključak
Vlasnici koji su se u startu opredelili da ne žele da pare svoju kuju i mačku, mogu i da sterilišu svog ljubimca pre prvog teranja. Ženke koje boluju od nekih naslednih bolesti i nedostataka trebalo bi sterilisati kako se ti nedostatci ne bi preneli na potpomstvo. Sterilizacija se preporučuje i kod oboljejna kao što su dijabetes, epilepsija, bolesti štitne žlezde i dr. Vlasnici koji žele da dozvole parenje kuje, treba da životinju sterilišu nakon završetka reproduktivnog doba

Čak i oštrom oku veterinara mogu da promaknu znaci mnogih oboljenja. Ponekad se naprosto klinički simptomi i ne primećuju sve dok oboljenje ozbiljno ne uznapreduje. Zbog toga je potrebno klinički pregled nadopuniti i laboratorijskim analizama koje će nam dati informaciju o stanju i funkciji unutrašnjih organa. U slučaju potrebe vrši se i pregled Rendgenom ili ultrazvukom. Jedna poseta godišnje lekaru nije isto što i jedna poseta godišnje veterinaru, iz razloga što kućni ljubimci stare mnogo brže nego ljudi.